Redovna fizička aktivnost i igra jesu nužni za fizički, mentalni, psihološki i socijalni razvoj. Dobre navike se razvijaju rano. Istraživanja su pokazala da će fizički aktivna deca verovatnije ostati aktivna i kada odrastu. Sport, rekreacija i igra imaju sledeće potencijale:

1. Jačaju telo i sprečavaju razvoj bolesti. 

• Redovne fizičke aktivnosti razvijaju i održavaju zdravlje kostiju, mišića i zglobova, pomažu kontroli telesne težine, pomažu da se smanje masti i krvni pritisak. Promovisanje fizičkih aktivnosti predstavlja moćno sredstvo u sprečavanju nastanka hroničnih bolesti. Fizička aktivnost ostaje ekonomično sredstvo za unapređenje zdravlja nacije u celini.

Fizička neaktivnost prouzrokovala je, tokom 2000. godine, oko 1,9 miliona smrtnih slučajevaširom sveta. Na opštem nivou, procenjeno je da ona u 10 do 16 procenata slučajeva dovodi do raka dojke, debelog creva i dijabetesa, a u oko 22 procenta do ishemičnog oboljenja srca. U Sjedinjenim Američkim Državama troškovi za medicinske usluge su zbog neaktivnosti porasli  za vise pd 5 milijardi dolara, samo u 2000. godini. [1]

2. Pripremaju mališane za buduće učenje.

• Jedna nacionalna studija na uzorku od 3.000 dece uključene u program „Rani početak“ u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da su trogodišnja deca obuhvaćena ovim programom bila značajno uspešnija u širokom spektru koji se odnosi na kognitivni razvoj, jezik i socio-emocionalni razvoj od nasumično odabrane kontrolne grupe. Program „Rani početak“ pruža deci mogućnost da se izraze kroz umetnost, muziku, pokret, pričanje priča i igranje u zatvorenom i otvorenom prostoru. [2]

3. Ublažavaju simptome stresa i depresije.

• Dok su istraživanja potvrdila da fizička aktivnost smanjuje simptome stresa i depresije kod odraslih, jedno novije ispitivanje na dečacima i devojčicama uzrasta 8 do 12 godina u tri škole u Sjedinjenim Američkim Državama otkrilo je da su neaktivna deca češće depresivna od aktivne dece. [3]

Druga studija je pokazala je verovatnoća da će srednjoškolski sportisti izvršiti samoubistvo manja nego da će to učiniti njihovi vršnjaci koji se ne bave sportom. [4]

4. Unapređuju samopouzdanje i samouverenost.

• Ispitivanje obavljeno na učenicima sedmog razreda iz centra grada pokazalo je da oni koji se organizovano bave sportom imaju bolje sveukupno samopouzdanje i da ih nastavnici smatraju socijalno prilagođenijim i manje stidljivim.

Ova studija je, takođe, pokazala da je verovatnoća da će trinaestogodišnji dečaci koji su se prethodnih godina bavili sportom probati marihuanu manja od verovatnoće da će to uraditi njihovi vršnjaci koji se nisu bavili sportom u istom periodu. [5]

5. Unapređuju učenje i uspeh u školi.

• Ispitivanje obavljeno na učenicima dva četvrta razreda pokazalo je da je 60 procenata dece, uključujući i petoro koji pate od poremećaja pažnje, radilo više i vrpoljilo se manje u danima kada su imali pauze. Samo petnaest minuta pauze sa sportskim aktivnostima dovodilo je do petoprocentnog povećanja pažnje i smanjenja vrpoljenja, što odgovara uštedi od 20 minuta dnevno.[6]

U drugom istraživanju, deca uzrasta od 6 do 12 godina, koja su imala pet časova fizičke aktivnosti nedeljno, pokazala su značajno poboljšanje uspeha u školi u poređenju sa decom koja su imala samo 40 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. [7]

U studiji rađenoj na uzorku od 900 učenika srednjih škola ispitivana je dugoročna korist od sporta. Ova studija je otkrila da su oni koji su se bavili sportom u desetom razredu završavali više razreda i manje bivali žrtve socijalne izolacije od onih koji se nisu bavili sportom. (Međutim, među onima
koji su se bavili sportom bilo je više onih koji su pili). [8]

6. Sprečavaju pušenje i korišćenje zabranjenih droga.

• Anketa iz 1997. godine, urađena na uzorku od preko 16.000 učenika državnih i privatnih srednjih škola, otkrila je da postoji manja verovatnoća da će sportisti redovno pušiti cigarete ili da su ih pušili u toku prethodnog meseca u odnosu na one koje se nisu bavili sportom. Anketa je, takođe, pokazala da je manja verovatnoća da će sportisti koristiti marihuanu, kokain ili druge droge. [9]

7.  Smanjuju kriminal.

• Uzroci kriminala su složeni i višedimenzionalni. Sport može da ima posredni uticaj na kriminalne aktivnosti tako što podstiče izazove i avanturizam, promoviše pozitivno korišćenje slobodnog vremena, a preko trenera daje deci uzore i pruža mladima osećaj smisla i svrhe. Izgleda da je sport najdelotvorniji kada se kombinuje sa sveobuhvatnim programima koji se odnose na širi društveni i lični razvoj.

Reference

[1]  Slučajevi smrti i raka, dijabetesa i srčanih oboljenja vezani za fizičku neaktivnost: Svetska zdravstvena organizacija, World Health Report, 2002, SZO, Ženeva, 2002, četvrto poglavlje; Medicinski troškovi: Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD), “Chronic Disease Overview”, Nacionalni centar za sprečavanje bolesti i unapređenje zdravlja, CDC, 2004.

[2]   Uprava za decu i porodicu, Early Head Start Benefi ts Children and Families: Research Brief, ACF, Ministarstvo zdravlja i humanih usluga SAD, Vašington, D.C., juna 2002.

[3]   Tomson, L.M. i saradnici, “Childhood Depressive Symptoms, Physical Activity and Health Related Fitness”, Journal of Sports & Exercise Psychology, tom 25, broj 4, decembra 2003, strana 419.

[4]     Fondacija žena za sport, The Women’s Sports Foundation Report: Health Risks and the Teen Athlete, Njujork, 2000.

[5]  Bush, L. i saradnici, “Functions of Sport for Urban Middle School Children”, rad prezentiran na 109. godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za fi ziologiju, San Francisko, Kalifornija, avgusta 2001.

[6]  Jarrett, O.S. i saradnici, “Impact of Recess on Classroom Behaviour: Group effects and individual differences”, Journal of Educational Research, tom 92, br. 2, novembar/decembar 1998, str. 121-126.

[7]   Shephard, R. i Lavelle R., 1994 citirano u dokumentu Međunarodnog saveta za sportske nauke i fi zičko vaspitanje (ICSSPE) koji je prikazan na Trećoj međunarodnoj konferenciji ministara i visokih funkcionera odgovornih za sport i fi zičke aktivnosti (MINEPS III), Punta del Este, Urugvaj, 3. decembra 1999.

[8]   Barber, B.L., Eccles J.S. i Stone M.R., “Whatever Happened to the Jock, the Brain, and the Princess?: Young adult pathways linked to adolescent activity involvement and social identity”, Journal of Adolescent Research, tom 16, br. 5, septembra 2001, str. 429-455.

[9]      Fondacija žena za sport, Health Risks.